Slaviša Prešić je bio istaknuti srpski matematičar i profesor na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođen je 25. marta 1933. godine u Kragujevcu, a preminuo je 24. juna 2008. godine.

Studije i zaposlenje

Nakon završene osnovne i srednje škole u Kragujevcu,
1952. godine započeo je studije matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Cela njegova akademska i naučna karijera je vezana za ovaj fakultet. Diplomirao je 1958. godine i odmah po završetku studija zaposlio se kao asistent profesora Dragoljuba Markovića, koji je u velikoj meri zaslužan za uvođenje moderne algebre na Matematičkom fakultetu. Profesor Marković je u kratkom roku dozvolio svom mladom i talentovanom asistentu da čita predavanja iz algebre. Slaviša Prešić je doktorirao 1963. godine sa tezom “Prilog teoriji algebarskih struktura“. Ubrzo nakon  zaršenih doktorskih studija izabran je za docenta. Nakon smrti profesora Markovića, 1965. godine, osnovana je Katedra za algebru , a za šefa Katedre je izabran profesor Prešić, koji je na toj poziciji ostao do penzije. Početkom sedamdesetih godina Prešić je na osnovnim studijama uveo kurs matematičke logike i od tada Katedra nosi ime Katedra za algebru i logiku. Za vanredovnog profesora je izabran 1970. godine, a za redovnog profesora 1979. godine. Na fakultetu je radio do penzionisanja 2000. godine.

Naučni rad

Profesor Prešić je bio nepoverljiva osoba koja nije mnogo pažnje pridavala autoritetima.  Nije voleo rutinu i jednostranost, kao ni duge i komplikovane dokaze. Ova obeležja čine osnovu celokupnog Prešićevog rada: u njegovom istraživanju, nauci, javnim govorima bez obzira gde su održani – na naučnim konferencijama, stručnim skupovima ili na predavanjima.  U njegovim naučnim radovima i knjigama često se mogu naći potpuno nove ideje i originalan način rešavanja matematičkih problema. Matemtiku, kao i druge savremene nauke, karakteriše  složen jezik. Čak i dobri matematičari imaju poteškoća da javnosti na odgovarajući način predstave svoje rezultate, jer glavne ideje često ostaju sakrivene usled formalnog pristupa. Način izražavnja profesora Prešića je bio jasan i direktan. Njegovi javni govori i diskusije su zapamćeni, ne samo po živopisnom i energičnom obraćanju kojim je odmah publici predstavljao suštinu matematičkih problema ili teorija, već i po otvorenim kritikama, kritikama bez kompormisa, što inače ne važi u matematici. U takvim prilikama publika nikad nije ostajala ravnodušna.  Diskusija bi postajala žustra, sa oštrim primedbama i sa puno entuzijazma. Njegovi neistomišljenici su ostajali posle predavanja kako bi diskutovali, i često su odlazili promenjenog mišljenja ili bar sa poljuljanim ubeđenjem da je njihova tačka gledišta ispravna.

Još jedna osobina rada profesora Prešića je originalnost. Njegove novine su u nekoliko slučajeva dovele do potpuno novih metoda i teorija.  Primer je teorija reproduktivnosti kao jedan od retkih univerzanalnh metoda u rešavanju opštih jednačina. Profesor Prešić je pokazao kako je metod reproduktivnosti koristan u teoriji funkcionalnih jednačina, Bulovim algebrama i konačnim strukturama. Njegovi doprinosi su prikazani u svetski poznatim monografijama o teoriji funkcionalnih jednačina i Bulovim algebrama (М. Kuczma, S. Rudeanu). Drugi primer je metod rešavanja sistema jednačina sa realnim nepoznatim, poznat kao M-m račun. Profesor Prešić je razvio ovu teoriju na kraju osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka. Metod je primenljiv na širok spektar sistema jednačina, uključujući sve jednačine algebarskog tipa i mnoge klase transcendentalnih jednačina. U suštini, postupak rešavanja se zasniva na metodi iscrpljivanja, i koristi specifične osobine funkcija ograničenih varijacija. Ideja metoda se sastoji u iscrpljivanju podskupova domena koji ne sadrže rešenje, tako da ono što preostane u ograničenju je rešenje sistema.

Profesor Prešić je takođe uspešno radio na teoriji polinoma, teoriji kvazigrupa, univerzalnoj algebri, teoriji fiksnih tačaka i u oblasti veštačke inteligencije. Rezultate njegovog istraživanja su citirali vodeći naučnici u različitim matematičkim disciplinama, kao što su Р.М. Cohn u univerzalnoj algebri, S. Rudeanu u Bulovoj algebri i М. Kuczma u teoriji funkcionalnih jednačina. U našoj zemlji (i bivšoj Jugoslaviji) veliko broj naučnika je proučavao i unapređivao rezultate profesora Prešića u svojim naučnim radovima, knjigama, magistarskim i doktorskim tezama. Imamo pravo da kažemo da profesor Prešić pripada uskom krugu naših matematičara koji su značajno uticali na razvoj savremene matematike u ovoj zemlji.

Naučne aktivnosti

Profesor Prešić je učestvovao i u drugim važnim aktivnostima u okviru srpske matematike, posebno u matematičkoj logici. U ranim šesdesetim godinama prošlog veka profesor Prešić je osnovao Seminar matematičke logike Matematičkog instituta SANU. To je najstariji seminar Matematičkog instituta i mnogi matematičari iz Srbije i bivše Jugoslavije su učestvovali u njegovom radu. Prema podacima sa Matematičkog instituta, među gostima Seminara bili su najistaknutiji logičari i drugi matematičari iz sveta: L. Henkin, Ј. Keisler, А.V. Arhangelski, М. Magidar, Т. Jech, К. Devlin, Van Benthem, S. Negrepontis, А. Dragalin, …. U okviru Seminara održani su brojni specijalizovani kursevi koji su pokrivali skoro sve discipline matematičke logike. Svaki kandidat za magistarsku ili doktorsku diplomu iz oblasti logike i algebre morao je da predstavi svoje rezultate na Seminaru, pre nego što odbrani svoju tezu. Desetak članova Seminara, bivši studenti profesora Prešića ili studenti njegovih studenata su sada ugledni profesori na poznatim univerzitetima u SAD, Kanadi i Francuskoj. Pomenućemo da je najmanje 14 doktorskih i oko 20 magistarskih teza odbranjeno pod mentorstvom profesora Prešića.

Profesor Prešić je takođe  učestvovao u različitim oblicima društvenih aktivnosti. Dve godine (1978-1980) je bio direktor Matematičkog instituta. U periodu 1972-1976  je bio član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije i predsednik Komisije za matematiku, koju je i osnovao. Bio je jedan od glavnih aktivnih učesnika u razvoju savremenog nastavnog programa iz matematike za osnovnu i srednju školu. Godinama je radio u Matematičkom institutu: bio je predsednik Saveta, član Naučnog saveta, vođa projekata iz oblasti matematičke logike, algebre i veštačke inteligencije. Godinama je bio član redakcije vodećeg srpskog matematičkog časopisa Publications de l’Institut Mathématique.

Profesor Prešić je bio dobitnik značajne Humboltove stipendije (1971). Pored Nemačke, u periodu 1970-2000 posetio je sledeće institucije i na njima održao predavanja: Kalifornijski univerzitet u Berkliju, Kurantov institut u Njujorku, Atinski univerzitet i MGU u Moskvi. Profesor Prešić je objavio preko 50 naučnih radova i oko 20 knjiga iz oblasti matematike i srodnih oblasti.

Izvor: А tribute to S. В. Prešić: Papers celebrating his 65th birthday, Aleksandar Krapež, ed., Beograd, Matematički institut SANU, 2001. (http://elibrary.matf.bg.ac.rs)

Author: Žarko Mijajlović